Verovatno ste čuli da se o vitaminu D u žargonu govori kao o „sunčanom vitaminu“, što se zasniva na činjenici da se sintetiše u koži pri izlaganju sunčevoj svetlosti. Ono što možda niste do sada znali je da postoje dve vrste vitamina D: vitamin D₂ (ergokalciferol) i vitamin D₃ (holekalciferol).

Vitamin D₃ se sintetiše u ljudskom telu kada ultraljubičasta B (UVB) radijacija iz sunčevih zraka okine konverziju vitamina D₃ iz složenog jedinjenja, poznatog kao 7-dehidroholesterol. Druga vrsta vitamina D, vitamin D₂ sintetiše se u biljkama i gljivama. I ovo se takođe dešava pri izloženosti UVB, ali u ovom slučaju se ergosterol konvertuje u vitamin D₂ .

Ovo dalje znači da ljudi mogu uneti optimalne doze vitamina D kroz dva izvora: prilikom izlaganja sunčevoj svetlosti i kroz ishranu. D₃ se može dobiti iz izvora kao što su masna riba, crveno meso, žumance i životinjske jetre, dok se D₂ može dobiti iz gljiva koje se gaje pod UV svetlom na primer. 

Ukoliko pojedinac ne unosi dovoljne doze vitamina D, bez obzira na izvor, vremenom će uzrokovati nedostatak vitamina D. Imajući u vidu da vitamin D pomaže regulaciju koncentracije kalcijuma i fosfata u telu, nedostatak ovog vitamina posledično može okinuti širi raspon zdravstvenih problema, pa čak i smrtni ishod.

VITAMIN D i UTICAJ NA SMRTNOST

Nekoliko obimnijih studija i kliničkih ispitivanja zaključile su korelaciju između nedostatka vitamina D i smrtonosti. Ipak, istraživačka građa i metode su se uglavnom fokusirale na starije ispitanike. Imajući u vidu da starija populacija vrlo često unosi vitamin D kroz suplementaciju, moguće je da je upravo ova okolnost uticala na rezultate naučnih ispitivanja. 

U novoj studiji, objavljenoj ove godine na godišnjem sastanku Evropske asocijacije za studije dijabetesa (eng. European Association for the Study of Diabetes – EASD) u Barseloni, istraživači sa medicinskog univerziteta u Beču istraživali su uticaj niskih nivoa vitamina D u krvi na opštu i konkretno uzročnu smrtnost. 

U studiji su angažovani bili ispitanici svih životnih doba, kao i grupa starijih ispitanika sa minimalnom suplementacijom vitamina D. Istraživači su zaključili: “Konkretno određeni uzroci smrtnosti i uticaj životne dobi na asocijaciju vitamina D i rizik od smrti još uvek nisu detaljno zabeleženi”

NISU SVI VITAMINI D JEDNAKO BITNI!

Važno je zapamtiti da s obzirom da jetra metaboliže vitamine D₂ i D₃ na različite načine, oni definitivno nisu jednaki, posebno kada je reč o uvećanju opšte koncentracije vitamina D u telu. 

Hidroksilacija D₃ u jetri u režiji enzima holekalciferol 25-hidroksilaza sintetiše 25-hidroksivitamin D. Koncentracije 25-hidroksivitamina D u krvi se upravo uzimaju kao klinički rezultati za određivanje opšteg statusa vitamina D u telu. U ovoj studiji, istraživači su upotrebili nivo vitamina D nmol/L u krvi – opšteprihvaćena vrednost u slučaju nedostatka vitamina D – kao njihovu referentnu vrednost prema kojoj bi se druge koncetracije poredile. Niske i visoke vrednosti za koje bi se procenjivali rizici bili su 10nmol/L i 90 nmol/L.

NEDOSTATAK VITAMINA D i KORELACIJA SA UVECANIM RIZIKOM UMIRANJA

U izvođenju studije istraživači su beležili naučnu građu i rezultate od ukupno 78 581 ispitanika (prosečna starost 51 godina, 31,5% muškog pola) kojima su koncentracije vitamina D ispitivane na odeljenju opšte bolnice u Beču u periodu između 1991. i 2011.

Ova građa je potom upoređena sa podacima iz matičnih knjiga umrlih na nivou cele austrijske države. U prve tri godine veza između smrtnosti i rezultata merenja nije uključena u studiju i analizu, a rezultati pacijenata su se pratili čak i po 20 godina, kada god je to bilo moguće, ali u proseku rezultati su se pratili 10,5 godina u studiji. 

Studija je zaključila da je nivo vitamina D od 10 nmol/L ili niži, povećava rizik od prerane smrti za 2-3 puta! Najveći uticaj je zabeležen kod ispitanika starosti 45-60 godina, gde se rizik u proseku uvećavao za 2,9 puta!

Sa druge strane, koncentracije preko 90 nmol/L dovedene su u korelaciju sa redukcijom u svim uzrocima smrtnosti 30-40%. Opet, najočigledniji uticaj zabeležen je u grupi starosti 45-60 godina (40% manji rizik). Kod pacijenata starijih od 75 godina nije statistički zabeležena značajnija korelacija između koncentracija vitamina D i smrtnosti.

Pri ispitivanju konkretnih uzroka smrtnosti, autore studije je iznenadilo to što su uočili veoma jake argumente prema kojima se korelacija između određenih nivoa vitamina D i smrtnosti ispoljava jače nego što je to slučaj sa kancerima i kardiovaskularnim oboljenjima. Ponovo, najočiglednije korelacije zabeležene su u starosnoj grupi 45-60 godina.

Interesantno, kod ispitanika sa nedostatkom vitamina D (koncentracije manje ili jednake dozi od 50 nmol/L) rizik od smrti usled dijabetesa bio je uvećan 4,4 puta, u poređenju sa grupo ispitanika kod koje je koncentracija u serumu bila veća od 50 nmol/L.

DA LI MOZEMO DA UNESEMO PREVISE VITAMINA D?

Prilikom ispitivanja korelacije između rizika od smrti i serumske koncentracije vitamina D, istraživači nisu naišči ni na kakve rezultate koji bi sugerisali opasnost od doza koje bi bile veće od 100 nmol/L. Istraživači su prokomentarisali da ovo dalje slabi argumentaciju koja ukazuje na opasnosti od uvećanih koncentracija vitamina D.

Prema njihovim rečima: “Naša naučna građa iz studije u kojoj su bili angažovani ispitanici svih životnih doba, zajedno sa grupom sa minimalnom suplementacijom vitamina D u starosti, potvrđuje snažnu asocijaciju između nedostatka vitamina D (ispod 50 nmol/L) i uvećanog rizika od umiranja. Ova asocijacija je najuočljivija kod mlađih ispitanika i ispitanika srednje životne dobi, kada je reč o uzrocima smrti osim kancera, kardiovaskularnih oboljenja, odnosno dijabetesa”. 

Zaključuju: “Naši zaključci podržavaju preporuke za šire rasprostranjivanje suplementacije vitamina D zarad prevencije prerane smrtnosti, posebno kod mlađih osoba, odnosno ublažuju zabrinutost u vezi sa mogućim negativnim efektima visokih doza ovog vitamina”

Komentar:

Svaka studija u okviru koje se prosto meri koncentracija vitamina D, a potom se zaključuje da je vitamin D razlog umanjene smrtnosti je manjkava. Oko 90% koncentracije vitamina D se sintetiše u koži nakon što smo izloženi sunčevom zračenju. Ali, izloženost sunčevoj svetlosti takođe okida sintezu mnogih fotoproizvoda, nezavisno od vitamina D, kao što su azot oksid, serotonin, endorfin, neurotropni moždani faktor (eng. brain derived neurotropic factor – BDNF) i dopamin. Ponekad su koncentracije vitamina D ništa više nego surogati merenja za količinu izloženosti sunčevoj svetlosti. Pravi efekat izloženosti sunčevoj svetlosti može uključivati i druge aspekte, daleko šire od vitamina D. Ispod slede neke od činjenica u vezi sa izloženošću sunčevoj svetlosti, koje mogu, a i ne moraju biti povezane sa vitaminom D:

• Oko 75% melanoma se razvija na delovima tela koje se retko ili nikada ne izlažu sunčevoj svetlosti
• Žene koje se redovno sunčaju imaju upola manji rizik od prevremene smrti tokom perioda od 20 godina, u poređenju sa ženama koje ostaju u zatvorenom prostoru
• Multipleskleroza je najizraženija u delovima sa malo sunčeve svetlosti, a može nestati u delovima koji su direktno izloženi sunčevoj svetlosti u jednogodišnjem periodu
• Rezultati jedne španske studije su ukazali da žene koje se redovno sunčaju imaju 1/11 rizika frakture kuka, u poređenju sa ženama koje izbegavaju sunčevu svetlost
• Muškarci koji rade napolju imaju upola manji rizik od melanoma, u poređenju sa onima koji rade u zatvorenom prostoru
• Žene koje izbegavaju sunce imaju deset puta veći rizik od kancera dojke, u poređenju sa ženama koje se redovno sunčaju
• Izloženost sunčevoj svetlosti umanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja
• Sunčanje poboljšava raspoloženje
• Osobe koje provode više časova napolju imaju čaj 50 puta manji rizik od Parkinsonove bolesti
• Za svaku smrt čiji je uzrok izloženost suncu, desi se 328 smrtnih slučajeva, kao posledica manjka izloženosti sunčevoj svetlosti
• Izloženost suncu stimuliše sintezu BDNF, krucijalno važnog za moždane funkcije
• Izloženost sunčevoj svetlosti sintetiše oko 20 000 IU vitamina D u 20 minuta izloženosti celog tela suncu
• U SAD se nedostatak vitamina D kod dece uvećao za oko 83 puta tokom perioda od 14 godina! Ovo je najverovatnije posledica provođenja dugog vremena u zatvorenom prostoru i upotrebe krema za sunčanje.