Poći ćemo od toga da govorimo o fizički aktivnim osobama koje imaju povećane potrebe za proteinima u odnosu na neaktivne ljude. Najčešće mišljenje je to da bi jedna takva osoba trebala dnevno unositi 2g proteina po 1kg telesne težine. U stručnim literaturama ćete nailaziti i na manje količine,tipa 1,5g pa čak i ispod 1g proteina po 1kg telesne težine,ali ne zaboravite da one uglavnom pričaju o osnovnim potrebama - takoreći o preživljavanju organizma,bez ikakvih napora i svega ostalog.
Zato se sportisti uglavnom drže te računice da im treba 2g proteina po 1kg telesne težine dnevno,kako bi uspeli da funkcionišu,zaštite i oporave mišiće,smanje upale i sve ostalo što prati život svakog sportiste.
U zavisnosti od željenih ciljeva i dnevni unos proteina se može promeniti. Neko ko za cilj ima povećanje mišićne mase,mora i povećati proteinski unos. Takođe i ljudi koji su na proteinskim dijetama sa nižim unosom ugljenih hidrata,moraju da povećaju unos proteina kako bi to nadoknadili,a i bolje funkcionisali. Tako da opet nemamo univerzalni odgovor,već da sve zavisi od željenih ciljeva,ali orjientacija je da bi se trebalo ispoštovati tih 2g proteina po 1kg telesne težine dnevno.
Da stvar bude jasnija na primer za osobu od 80kg težine potrebno je 160g proteina dnevno i da ne bude zabune,koju početnici često imaju,govorimo u ovom slučaju o 160g ukupnog unosa protenina,a ne o 160g proteinskog praha. To znači da moramo pratiti našu ishranu i da orijentaciono odredimo koliko smo proteina uneli preko hrane. To ćete znati tako što ćete naći proteinski sastav namirnica koje koristite i kada saberete to što tokom dana jedete ili planirate da pojedete dolazite do te cifre.
Tek tada dolazimo do proteina kao suplementa. Na primer izračunamo da kroz hranu unesemo 120g proteina,onda ćemo tačno znati da kroz protein kao suplement treba da unesemo još 40g proteina.
Time dolazimo do toga da su suplementi dodaci ishrani,a sa njima postižemo ono što ne možemo samo hranom. Pored količine unetog proteina potrebno je voditi računa i o tome kada se i po koliko proteina unosi. Ako koristimo pravilo da dnevnu ishranu podelimo u 5-6 obroka,onda ćemo i proteinski unos deliti,jer nije isto da li ćemo (za dat primer 160g proteina),100g pojesti u samo jednom obroku. Zato što ni telo ne može odjednom da iskoristi preveliku količinu proteina.
Period kada je apsorpcija proteina nešto veća je period oko pola sata do sat vremena nakon treninga,kada je mišić prokrvljen i tako "Gladan" lakše ugrađuje hranljivu materiju direktno u mišić. Tada nam je na primer bitna upotreba proteina kroz suplemente u ovom slučaju posebno Whey Proteina koji se izdvojio u svetu suplementacije kao najbrži po apsorpciji. Bolji je izbor za taj perod u odnosu na čvrstu hranu,jer je čvrstoj hrani potreban duži period da se razloži,pa tek onda apsorbuje.
Takođe period u toku dana kada je apsorpcija proteina nešto veća jeste prvi jutarnji obrok nakog noćnog sna,kad organizam pre toga bar par sati nije imao nikakvu prehranu. Rasporedite svoj proteinski unos,unesite dovoljne količine proteina denevno,što kroz hranu,što kroz suplemente i sve to ispratite kvalitetnim treningom i adekvatinim programom.
Rezultati će svakako biti tu.
