Više studija potvrdilo je da mišićni rast zavisi od rasporeda i dužine mišićnih vlakana. Primera radi, nedavna studija koja je pokušala ovo da pokaže na tricepsu zaključila je da je rast bio neravnomeran: najizraženiji na mestima koja su bila najbliža tenziji, tj. mestu stresa, najmanje izraženija na mestima najudaljenijim od tretiranog mesta.
Istraživači su ovo pokušali objasniti okolnošću da je različita aktivacija vlakana pri kontrakciji mišića. Drugim rečima, tamo gde je aktivacija vlakna najizraženija, najizraženiji je i rast.
Druge studije i istraživači postavljaju hipotezu da je razlika u mišićnoj oksigenaciji (metabolički stres) ključni faktor u pojavi neravnomernog rasta. Stoga, želeli su da ispitaju ima li razlike saturaciji kiseonika u mišićnom tkivu i EMG aktivnosti na različitim segmentima kvadricepsa tokom treninga.
Trenažni protokol sastojao se od 4 serije po 8 ponavljanja uz opterećenje od 80% RM, sa odmorom od 90 sekundi između serija.
-Tokom treninga neuromuskularna aktivnost kao i mišićna oksigenacija mereni su u središnjem i distalnom segmentu mišića koristeći elektromiografiju i infracrvenu spektroskopiju.
Na kraju je zaključeno da je EMG aktivnost bila slična u oba segmenta mišića, ali je primećena znatna razlika u oksigenaciji mišića tokom vežbanja.
-Primećeno je da je oksigenacija bila znatno manja u distalnom (udaljenijem) delu kvadricepsa, nego u središnjem segmentu. Ovaj zaključak stavlja hipotezu da je regionalna razlika u mišićnok oksigenaciji odgovorna za regionalne razlike u hipertrofiji aktiviranog mišića.
-Uvećani protok krvi kroz aktivirani mišić znači snabdevanje tkiva nutrijentima i prisustvom anaboličkih hormona, koji zajedno pospešuju mišićni rast. Ovo je možda razlog zašto je segment mišića sa većom saturacijom tkiva zabeležio i veći rast.
-Ova studija sastojala se iz jedne vežbe, što nas navodi na potrebu treniranja jedne mišićne grupe sa više vežbi, kako bi se mišići stimulisali iz različitih uglova i kako bi se ukupan rast maksimizovao.
-Ukoliko je ovo slučaj, studija tvrdi da bi razlika u saturaciji tkiva bila znatno manja, što znači da bi rast bio umereniji.
UH I AK
„Off sezona“ je vreme kada se trenira jako i jede dobro, a sve u cilju nabacivanja što kvalitetnije mišićne mase. Nedavna studija u poznatom časopisu objavila je da napitak bogat hidratima i esencijalnim masnim kiselinama diže nivo IGF-1, nakon odrađenog težinskog treninga.
Ispitanici su radili intenzivan težinski trening. Nakon treninga jednoj grupi je davan napitak bogat hidtatima (0.85g hidrata po kilogramu težine), drugoj kombinacija hidrata i EMK (0.5g hidrata i 0.35g EMK po kilogramu težine).
Na kraju studije obe grupe su zabeležile povišen nivo GH u krvi, a viši nivo IGF-1 zabeležen je samo u grupi koja je imala kombinovan napitak. Ovo dovodi do zaključka da pijenje napitka bogatog hidratima i EMK odmah nakon treninga može povisiti nivo IGF-1 u krvi. Dodatno, pokazalo se da ova kombinacija umanjuje oštećenja vlakana, pospešujući tako oporavak. 34 zdrava muškarca učestovala su u studiji radeći 3 serije po 8 ponavljanja u sledećim vežbama: povlačenje na latu, leg pres i benč pres.
-Jedna grupa uzimala je šejk bogat hidratima i EMK, druga placebo napitak, pola sata pre treninga, neposredno pred trening, na sredini treninga i odmah nakon treninga. Na kraju studije nivo kortisola bio je znatno veći u grupi koja je pila placebo napitak u periodu od 24 sata nakon vežbanja. Dodatno, kinaza kreatina i mioglobina je takođe bila izraženija u placebo grupi.
OSTATAK TEKSTA NA BLOGU