Ova prodavnica koristi kolačiće i druge tehnologije kako bismo poboljšali Vaš ugođaj na našem sajtu.
Ukoliko nastavite sa korišćenjem našeg sajta smatraćemo da ste saglasni sa uslovima korišćenja.  PROČITAJ USLOVE »

You cannot place a new order from your country. United States

               

Ukoliko se makar malo razumete u marketing onda vam je sigurno jasno da ne treba verovati svemu što se čuje, vidi ili pročita.

Mnogi danas zloupotrebljavaju moć medija te plasiraju ideje i zaključke koji nemaju naučnu potporu kako bi zadovoljili svoje interese.

Slična je situacija i sa optimalnim unosom nutrijenata pre treninga.

Danas nam mnogi „savetuju“ da radimo ono što je u suprotnosti od onoga što bi naše telo u tom momentu zaista tražilo.

Pogrešan pristup unosu nutrijenata pre, tokom i nakon treninga direktno utiče na anaboličko okruženje u organizmu i kasnije na mogućnost javljanja mišićnog rasta, tj. hipertrofije.

Ovo posebno dolazi do izražaja ukoliko je trening koji predstoji visokog intenziteta i veoma zahtevan sa aspekta fizičke snage ili izdržljivosti.

Onda kada pred trening unesemo veće količine hidrata ili proteina, ili oba (kao što je to obično praksa i kao što nam to obično savetuju da radimo) mi u velikoj meri ometamo naše skeletne mišiće da iskorišćavaju skladištenu energiju koja je odmah tu u blizini – baš u mišiću.

Sa sposobnošću da skladište unete hidrate kao glikogen i masne kiseline kao trigliceride, mišići figuriraju sa sopstvenim zalihama energije.

Fiziologija po kojoj se pristup ovim rezervama energije odvija je prilično prosta i zasniva se na sposobnosti tela da veoma brzo reaguje na stres koji trening izaziva, a odgovor će biti najintenzivniji ukoliko je prisustvo insulina u tom momentu nisko, bez obzira da li ste to postigli neunošenjem hrane jedno vreme (oko dva sata nakon poslednjeg obrka) ili ste na ketogenoj dijeti.

U ovoj situaciji, kada je u okruženju insulin nizak, mnogi hormoni znatno uvećavaju svoje prisustvo i aktivnosti: glukagon, kortizol i adrenalin/ noradrenalin.

Isprva bi izgledalo da ovako nešto mi ustvari želimo da izbegnemo, ali nauka kaže da je ova kombinacija idealna! Uz nisko prisustvo insulina i šećera u krvi, svaki od ovih hormona ispoljava aktivnosti koje nam zajedno nude izuzetnu dostupnost energetskih rezervi u mišićima.

Glukagon

Stimuliše razgradnju glikogena skladištenog u jetri i njegovog oslobađanja u vidu glukoze u krvotok za periferna tkiva i delove tela, kao i CNS, jer skeletni mišići ne mogu oslobađati njihov glikogen u krvotok (jer im nedostaje glukoza-6-fosfataza koja je odgovorna za poslednji korak u oslobađanju glukoze nazad u krvotok  tokom razgradnje glikogena u jetri).

Kortizol

Stimuloše razgradnju glikogena i triglicerida u glukozu i masne kiseline, obezbeđujući energiju telu dopremljenu iz unutrašnjih energetskih rezervi.

Adrenalin

Neophodan je da mišićnom tkivu omogući pristup unutrašnjim rezervama glikogena i tera masne ćelije u telu da oslobađaju masne kiseline zarad sinteze energije.

Sve ovo se dešava u okolnostima niskog prisustva insulina.

Treba naravno istaći da će naše telo lučiti ove hormone i kada je nivo insulina povišen, ali u tim okolnostima ovi hormoni se neće ponašati isto!

Kada je u pitanju glukagon, on će izmeniti svoju funkciju i pokušaće da sintetiše glukozu iz aminokiselina, kortizol neće više signalizirati masnim ćelijama da otpuštaju masne kiseline zarad sinteze energije i umesto toga može okinuti pre – adipocite (ćelije koje trenutno nisu u stanju da skladište masnoće) da se preobraze u potpuno funkcionalne adipocite (koji jesu sposobni da skladište masnoće).

Adrenalinu je potrebno duže vremena da se luči, ne dostiže visok nivo, a posledica svega toga jeste da mišići ne reaguju tako intenzivno na stres od treninga, kao ni masne ćelije u telu.
Uz poželjne aktivnosti ovih hormona, nisko prisustvo insulina okida i još jednu korisnu funkciju jetre: laku sintezu ketona, koji se ponašaju kao visokoefikasno gorivo za srce i našu dijafragmu.

Studije su dokazale da povišeno prisustvo ketona uzrokuje značajniju kardiovaskularnu izdržljivost tokom vežbanja, što znači da možete trenirati intenzivnije i duže.

Ukoliko biste digli insulin pre treninga (kao što to danas mnogi savetuju) i ova pozitivna posledica bi se izgubila.

Vrlo je prosto: ukoliko ne uzimate hidrate bar dva sata pre treninga, čak i veoma intenzivnog treninga, vrlo je verovatno da ćete se osećati jače, a ne samo da ćete bolje sagorevati, već ćete i značajnije gubiti telesnu masnoću!

Pa, šta biste onda mogli uneti pre treninga?

U ovom slučaju spisak izvora je malo kraći.

Dobar izvor koji bi okinuo sve ove pozitivne efekte koje smo pobrojali bio bi kokosov orah ili ulje sa trigliceridima srednjeg lanca, uz suplementaciju aminokiselinama ili proteinom.

Razmera masti i proteina bi trebalo da bude 1:1, pa tako možete oprobati sa 12g: 12g.

Ukoliko odaberete kazein kao vrstu proteina koju ćete uneti pre treninga, onda razmeru možete pomeriti 2:3 (masti: proteini).

Ove kombinacije će stvoriti skoro savršeno hormonsko okruženje u telu koje će vam dozvoliti odličan trening.

I nemojmo zaboraviti ni kofein.

U odsustvu insulina, kofein će još više pojačati sve ove benefiti o kojima smo govorili, uključujući i dizanje nivoa kortizola tokom treninga.

Ovo se nekima može činiti kao posledica koju želimo da izbegnemo, ali današnje studije zaključuju da je ukupna korist od treninga i mehanizmi rasta koji se okidaju u direktnoj vezi sa povišenim nivoom kortizola za vreme treniranja.

Doze koje mi preporučujemo jesu oko 400 miligrama kofeina.

Ovo će vam takođe pomoći i da obnovite rezerve glikogena u mišićima nakon završenog treninga.

Pravo punjenje dolazi nakon treninga, kada počinjemo da taložimo energiju za naredni koji će uslediti sledećeg dana i bez već uvećanog nivoa insulina, telo će obnoviti rezerve glikogena znatno brže.

Koristeći se znanjem i logikom unos hidrata u periodu oko treninga bi trebalo da izgleda ovako: bar dva sata pre treninga ne unositi hidrate, onda se napuniti po odrađenom treningu.

Koristi ove strategije su višestruke i istakli smo ih u tekstu.