Ova prodavnica koristi kolačiće i druge tehnologije kako bismo poboljšali Vaš ugođaj na našem sajtu.
Ukoliko nastavite sa korišćenjem našeg sajta smatraćemo da ste saglasni sa uslovima korišćenja.  PROČITAJ USLOVE »

You cannot place a new order from your country. United States

                                                     funkcionalna-ishrana

FUNKCIONALNA ISHRANA |ŠTA JE FUNKCIONALNA HRANA I ZAŠTO BI TREBALO DA JE UNOSIMO
O funkcionalnoj ishrani i funkcionalnim namirnicama slušamo sve više. Ali, šta ovi pojmovi znače u stvari i zašto su korisni za naše zdravlje?

Šta su funkcionalne namirnice?

Pojam je prvi put upotrebljen u Japanu tokom osamdesetih godina prošlog veka, gde su namirnice iz ove grupe definisane kao namirnice za specifičnu zdravstvenu upotrebu (eng. Food for Specific Health Use – FOSHU). Namirnice iz FOSHU grupe raspolažu naučno dokazanim koristima u mnoštvu studija. Ovo dalje znači da funkcionalne namirnice imaju koristi koje su znatno šire od nutritivnih, dakle, imaju uticaja na jednu ili više fizioloških funkcija.

Definicija i pravni propisi

U ovom momentu u zakonodavstvu Evropske unije nema pozitivnih (važećih) pravnih propisa o funkcionalnoj hrani/namirnicama, odnosno obaveznim nutritivnim izjavama (etikete na pakovanjima o sastavu proizvoda i njegovim nutritivnim vrednostima). Čak ni američka FDA nema usvojenu definiciju o funkcionalnim namirnicama ili ishrani.

Prema evropskoj FUFOSE (eng. Commision on the Science of Functional Food in Europe), funkcionalna je „hrana/namirnice koje imaju korisne efekte na jednu ili više funkcija u telu, pored nutritivnih efekata, u smislu unapređivanja zdravlja i osećaja blagostanja (eng. well-being), odnosno smanjuju rizik od oboljevanja. Konzumira se kao deo uobičajene ishrane. Ne dolazi u formi pilule, kapsule, ili bilo kojoj formi suplementacije“.

Primeri funkcionalnih namirnicaNisu u pitanju nikakve nepoznate namirnice, odnosno hrana koju niste ranije konzumirali i koju verovatno i u ovom momentu imate u svojoj ostavi, frižideru ili zamrzivaču.

Voće, povrće, žitarice

Bilo da je reč o prirodnom, ili genetski odabranom (modifikovanom), pojedine vrste voća i povrća se opravdano smatraju funkcionalnim, iz razloga što sadrže biokativne hemijske elemente koji imaju potencijal da umanje rizik od pojedinih upala i bolesti.

Setite se borovnice, slavnog antioksidansa, brusnice, izuzetno korisne u borbi protiv urinarnih infekcija, ili limunastog voća, koje je odličan izvor C vitamina i bioflavonoida. Primera radi, crveno voće i povrće sadrži likopen, koji pomaže optimalno funkcionisanje prostate, pluća i stomaka.Crveno grožđe, borovnica, jagoda, kupina, trešnja, nar, narandže i drugo povrće, bogati su antocijaninima, korisnim za spuštanje krvnog pritiska, odnosno prevenciji srčanog udara.Bromelain, prisutanu ananasu, je digestivni proteolitički enzim, veoma aktivan u antiinflamatornim i antitrombotičkim procesima.

Žuto i zeleno povrće, poput spanaća, kupusa, kukuruza, avokada, lubenice, sadrži lutein i zeaksantin, visokokorisne za zdravlje očiju i prevenciju katarakte.Konzumacija zelenog povrća, poput brokolija, kupusa i drugih lisnatih biljaka, čini se da ima značajne atribute u tretiranju tumora.

Predstavljajući izvore sa visokom koncentracijom bioaktivne snage, poznati su i pod imenom fitonutrijenti i obuhvataju mnoštvo elemenata poput: flavonoida, likopena, antocijanina, beta-karotena, luteina, zeaksantina, bromelaina i drugih.Fitonutrijenti, tradicionalno povezani sa osećajem blagostanja, zadovoljstva, nedavno su potvrđeni i naučnom građom kao veoma korisni za ljudsko zdravlje.

Probiotici i prebiotici

Drugi izvori funkcionalne hrane imaju dodatnu komponentu, kao što je slučaj sa probioticima, prebioticima, stanolima i biljnim sterolima, kao što je slučaj sa pojedinim jogurtima koji su prisutni na tržištu.

Probiotici su živi, aktivni mikroorganizmi, uglavnom bakterije koji, konzumirani u adekvatnim količinama, daju korisne efekte na zdravlje crevne bakterijske flore, tj. mikrobiote.

Prebiotici, sa druge strane, promovišu razmnožavanje pojedinih bakterija u crevima i blokiraju razvoj organizama koji su potencijalno opasni po zdravlje crevnog trakta.
Free-form“ i obogaćena hrana

Free form hrana podrazumeva one namirnice kod kojih su komponente ili redukovane, ili potpuno odstranjene, zarad neke posebne namene, kao što je slučaj sa nemasnim mlekom, ili mlekom bez laktoze, odnosno jajima obogaćenim omega 3, u slučaju obogaćene hrane.

Dakle, reč je o izvorima bez određenih komponenti, ili izvorima koji su obogaćeni određenim komponentama. Kada su u pitanju obogaćeni izvori, najčešće su to formule sa dodacima vitamina, vlakana, kalcijuma, omega 3 i dr. Komponenti koje su korisne za zdravlje i imunitet.

Zašto bi trebalo konzumirati funkcionalnu hranu?

Kao što smo pokazali kroz primere, nisu u pitanju nikakvi suplementi, pilule i sl, već prava hrana, u svojoj prirodnoj formi. Suština je u tome da ukoliko je ova hrana sastavni deo vaše balansirane ishrane i zdravog stila života, može vam ponuditi naučno dokazane koristi po zdravlje, odnosno pomoći u prevenciji različitih patologija.Sinergija između konzumiranja funkcionalne hrane, balansiranja makronutrijenata i redovne fizičke aktivnosti svakako da pomaže psihofizičkom osećaju blagostanja i opštem zdravlju.Obimna naučna građa potvrđuje da optimizacija konzumiranja funkcionalnih namirnica može pomoći kod brojnih patologija, kao što su osteoporoza, gojaznost, dijabetes, kardiovaskularna oboljenja.

Osobine funkcionalne hrane

Dokazano je da funkcionalna hrana može pomoći u:
-usporavanju starenja ćelija, kroz borbu sa slobodnim radikalima i optimizaciju oksidativnog stresa  u telu, zahvaljujući antioksidansima, pre svega

-jačanju imunog sistema

-optimizaciji crevnih funkcija, kroz balansiranje crevne flore, imunoloških aktivnosti, biodostupnosti nutrijenata, optimizacije crevnog tranzita i dr.

-umanjivanju rizika od kardiovaskularnih oboljenja, kroz promovisanje zdravlja kardiovaskularnog sistema, zahvaljujući zaštitnim i kontrolnim aktivnostima holesterolemije itrigliceridemije. 

Budućnost funkcionalne hraneBuduća naučna istraživanja su potrebna kako bi se potvrdila bezbedna konzumacija funkcionalnih namirnica, posebno onih čiji je originalni, prirodni sastav izmenjen.

Kako bi bile validne, ove studije moraju podrazumevati različite biomarkere, npr. biološke, genetske ili biohemijske indikatore koji mogu ukazati na korelaciju sa razvojem neke patologije. Takođe, istraživanje mora obratiti pažnju i na genetsku raznovrsnost, uticaj na crevnu bakterijsku floru, faktor koji sve više dobija na značaju, kada je reč o opštem zdravlju.
Ipak, nema sumnje da je u pitanju pozitivni trend u ishrani, koji se protivi izrazitoj industrijalizaciji namirnica i preradi hrane, što za posledicu ima smanjivanje hranljivosti namirnica koje su prisutne na tržištu i koje iznosimo na trpezarijski sto.

U Evropi se primećuje značajan porast u interesovanju za postulate zdrave ishrane tokom protekle decenije, što će sigurno uvećati prisustvo funkcionalnih namirnica u marketima i na biljnim pijacama.