Ova prodavnica koristi kolačiće i druge tehnologije kako bismo poboljšali Vaš ugođaj na našem sajtu.
Ukoliko nastavite sa korišćenjem našeg sajta smatraćemo da ste saglasni sa uslovima korišćenja.  PROČITAJ USLOVE »

You cannot place a new order from your country. United States

                                             sta-su-esencijalne-aminokiseline-i-cemu-sluze

Aminokiseline su osnovni sastojci belančevina (proteina). Sastoje se iz tri grupe:

  • amino grupe (-NH2),
  • karboksilne (-COOH) i
  • bočne grupe (radikal ili R-ostatak).

Zbog prisustva amino i karboksilne grupe mogu se ponašati kao amfoterne supstance, odnosno, kao:

  • kiseline (donosioci protona, negativno naelektrisane) kada su u baznoj sredini;
  • baze (primaoci protona, pozitivno naelektrisane) kada su u kiseloj sredini.

Bočne grupe su različite u zavisnosti od vrste aminokiseline:

  • alifatična grupa ili lanac (pr. glicin, alalnin)
  • aromatični prsten (pr. fenilalanin, triptofan)
  • bočni lanac baznog karaktera (pr. lizin, histidin)
  • bočni lanac kiselog karaktera (pr. asparaginska kiselina, glutaminska kiselina).

Prema prirodi R-grupe aminokiseline se dele na:

  • alifatične
  • aromatične
  • bazne
  • kisele.

Peptidna veza

Amino i karboksilna grupa su iste za sve aminokiseline, dok se bočne grupe razlikuju kod različitih aminokiselina (specifične su za svaku aminokiselinu). Peptidna veza se obrazuje između dve aminokiseline tako što se amino grupa jedne aminokiseline i karboksilna grupa druge aminokiseline povežu uz izdvajanje molekula vode.

Aminokiseline povezane peptidnim vezama grade:

Broj, vrsta i redosled aminokiselina u polipeptidnom lancu predstavlja primarnu strukturu proteina. Ova struktura je određena genima. Svi proteini se grade kombinacijama 20 različitih aminokiselina (20 aminokiselina može se kombinovati na neograničen broj načina).

Esencijalne aminokiseline

Biljke su jedini organizmi sposobni da stvaraju sve neophodne aminokiseline. Životinje i čovek mogu da sintetišu samo neke aminokiseline, dok ostale moraju da unose hranom. Te aminokiseline koje se moraju uneti hranom da bi organizam normalno funkcionisao nazivaju se esencijalne (bitne).

Za čoveka esencijalne aminokiseline su:

Neesencijalne su:

Amino kiseline su idealne kao dopuna ishrani za sportiste jer čuvaju mišićnu masu, poboljšavaju apsorpciju unetih proteina iz hrane i pojačavaju anaboličke procese u organizmu. Amino kiseline su osnovni gradivni elementi proteina. One su, pored vode, najzastupljenija supstanca u našem telu. 

Proteini su sastavljeni od različitih kombinacija amino kiselina. Amino kiseline iz mleka se razlikuju od onih iz mesa, jaja, jezgrastog voća. Kada unosimo proteine, oni se u našem stomaku razgrađuju na amino kiseline. Vrednost proteina iz životinjskog i biljnog porekla se procenjuje na osnovu aminokiselinskog sastavanače, amino kiseline se dele na one koje mogu da se sintetišu u telu, odnosno neesencijalne, i one koje moraju da se unesu putem hrane, odnosno esencijalne. Neka hrana sadrži sve esencijalne amino kiseline i ta hrana ima visoku biološku vrednorst ( meso, riba, jaja, mleko), dok proteinima iz biljaka nedostaje jedna ili više esencijalnih amino kiselina.
Najbolje amino kiseline za izgradnju mišića su arginin, ornitin, lizin, metionin, fenilalalin, glutamin, leucin, izoleucin i valin. Arginin ima veliki uticaj na hipofizu glavnu žlezdu u telu. Hipofiza luči hormon rasta koji je vazan za sagorevanje masti i izgradnju mišićnog tkiva. Krajem tinejdžerskog perioda stvaranje ovog hormona opada. Arginin najbolje rezultate daje u sadejstvu sa ornitinom i lizinom. Ornitin postiče lučenje insulina, regeneriše jetru i ubrzava oporavak posle napornih treninga.
Lizin je još jedna bitna esencijalna amino kiselina. Kada ga organizam ima u potrebnim količinama krv se dobro snabdeva hranljivim sastojcima i stvaraju se antitela. Lizin učestvuje u stvaranju hormona rasta, pomaže ugradnju kalcijuma u koštano tkivo, smanjuje umor, jača imunološki sistem. U slučaju nedostatka lizina može doći do nesanice, nervoze.

                                         bcaa-plus-glutamin-osnovne-esencijalne-aminokiseline

Glutamin i povećanjem njegovog nivoa u organizmu povećavamo sintezu proteina i obrnuto smanjenjem odnosno opadanjem nivoa glutamina u organizmu sinteza proteina se smanjuje. Ova amino kiselina pomaže kod stimulacije rasta mišića jer povećava nivo amino kiseline leucin u mišićima.
Fenilalanin je važan za stimulaciju tiroidne žlezde koja luči hormon bogat jodom tiroksin. Tiroksin povećava ćelijski metabolizam i reguliše rast. Ova amino kiselina ima pozitivna dejstva i na mentalne funkcije i poboljšanje pamćenja.
Amino kiseline razgranatog lanca Izoleucin, leucin i valin pomažu da se ublaži gubitak proteina tokom stresnih situacija povreda, napornih treninga i mentalnih napora. Nakon treninga snage uzimanje suplemenata na bazi esencijalnih amino kiselina sa dosta leucina i na bazi ugljenih hidrata aktivira molekule koji podstiču sintezu proteina i mišićni rast. Valin je, takođe, bitan za mišićnu kontrakciju.
Taurin je neesencijalna aminokiselina što znači da je organizam može proizvesti.Starenjem se smanjuje količina taurina u telu i takođe u trenucima fizičkog napora ili stresa. Uzimanje taurina kao suplementa može pomoći poboljšanju opšteg raspoloženja, koncentracije i brzine reagovanja.
Čak i kad ne trenirate, amino kiseline su jako važne za normalno funkcionisanje organizma, pa je važno proteinsku hranu unositi tokom celog dana i pre spavanja. Pored toga što imaju veliki značaj za izgradnju mišićne mase amino kiseline su bitne i za opšte dobro organizma i zdravlje.

Zalihe esencijalne aminokiseline nije moguće napraviti. Ove dragocene supstance moraju se konstantno unositi hranom. Evo i koje su najvažnije.

                                         bcaa-esencijalne-amino-kiseline

Leucin

Podstiče rast i povećanje mišićne mase, pomaže regulaciju šećera u krvi. Delujući na neurotransmitere u mozgu – prevenira i ublažava depresiju. Postoje odlični biljni izvori ove esencijalne aminokiseline. To su alge, grašak, pasulj, soja, integralni pirinač, suvo grožđe, banane, jabuke, borovnice, masline, čija semenke, susam…

Izoleucin

Neophodan je za pravilan rast, razvoj i regeneraciju tkiva i organa. Sličan je leucinu i, zapravo, predstavlja izolovani oblik te esencijalne aminokiseline. Pomaže proizvodnju energije u organizmu i učestvuje u produkciji hemoglobina i razvoju mišića, naročito kod dece. Ovom amino-kiselinom bogati su bademi, zob, sočivo, pasulj, kupus, kinoa, seme konoplje, suncokreta i sušama, brusnice, jabuke, kivi…

Lizin

Veoma je važan za pravilan rast ali i za proizvodnju karnitina. Ova materija reguliše metabolizam masti i održava optimalan nivo holesterola u krvi. Takode, pomaže apsorpciju kalcijuma, neophodnog za čvrstinu kostiju, i učestvuje u produkciji kolagena. Nedostatak ove esencijalne aminokiseline uzrokuje osteoporozu, mučninu, depresiju i umor. Lizina ima u pasulju (najbolji izvor!), sočivu, leblebijama, soji, peršunu, bademima, algi spirulini, avokadu…

Metionin

Spada u takozvane tioaminske aminokiseline, koje u svom sastavu imaju sumpor, zbog čega je metionin neophodan za izgradnju hrskavice.  Ljudi koji ne unose dovoljno metionina češće obolevaju od artritisa i imaju problema sa zarastanjem rana.

Ova esencijalna amino-kiselina učestvuje u razvoju mišića i pomaže produkciju kreatina. On je neophodan za optimalan nivo energije u ćelijama. U biljke koje obiluju metioninom spadaju suncokret, konoplja(seme), brazilski orah, ovas, pšenica, alge, mahunarke, integralni pirinač, crni luk, kakao…

                                 

Fenilalanin reguliše rad štitne žlezde

Ove esencijalne aminokiseline možemo naći u tri oblika – prirodnom, sintetičkom i kao kombinaciju obe. U organizmu se pretvara u tirozin, koji stimuliše funkcije mozga i održava zdravlje štitne žlezde.  Nedostatak fenilalanina uzrokuje slab apetit, pad energije, depresiju, slabljenje memorije.

Veće količine sadrže spirulina i druge alge, bobićasto voće, integralni pirnač i avokado. Nalazimo ga iu kikirikiju, bademima, maslinamA, grožđU, smokvama, lisnatom povrću…

Treonin

Odgovoran je za optimalno funkcionisanje imunološkog sistema, srca, jetre, centralnog nervnog sistema, vezivnog tkiva i zglobova. Održava ravnotežu belančevina u telu, a učestvuje i u proizvodnji glicina i serina. Ove aminokiseline neophodne su za zdravlje kože, kostiju, kose i noktiju.  Sprečava nagomilavanje masnoća u jetri.

Najbolji biljni izvori tireonina jesu spirulina i potočarka (bolji čak i od mesa). Ima ga i zeleno lisnato povrće,
bundeva, suncokret, pšenica, suvo grožđe, susam, smokve, kinoa…

Triptofan

Poznat kao aminokiselina za opuštanje, triptofan je od ključnog značaja za zdravlje nervnog sistema, funkcionisanje neurotransmitera i dobar san.  Odgovoran je za produkciju serotonina (hormona sreće), ublažava stres i depresiju.

Visok nivo triptofana imaju ovas, banane, narandže, jabuke, slatki krompir, peršun, pasulj, celer, smokve, pečurke, paprika, šargarepa, crni luk…

Valin 

Ima važnu ulogu u razvoju, regeneraciji i izdržljivosti mišića. Ove esencijalne aminokiseline takođe treba unosti hranom. Ima ih u pasulju, spanaću, brokolama, susamu, borovnicama, ribizlama, narandžama, kajsijama…

Histidin

Učestvuje u transportu neurotransmitera u mozgu i održava zdravlje mišićnih ćelija. Podstiče detoksikaciju tela, odgovoran je za produkciju crvenih i belih krvnih zrnaca, neophodnih za opšte zdravlje i jak imunitet. Nedostatak histidina uzrokuje artritis..

Dobri biljni izvori jesu integralni pirinač, pšenica, raž, heljda, mahunarke, alge, dinja, krompir, kupus, kukuruz…

Aminokiseline su u osnovi organska jedinjenja koja su gradivnio blokovi proteina. Iz tog razloga se kvalitet samih izvora proteina i meri prema aminokiselinskom profilu koji se u njemu nalazi.

U organizmima i hrani zivog sveta se nalazi oko 20-ak aminokiselina od kojih su neke neesencijalne (sto znaci da ih nas organizam sintetise) a neke su esencijalne (sto znaci da nas organizam nije u mogucnosti da ih sintetise ). Na osnovu ovoga, u neku ruku, bitnije su esencijalne aminokiseline jer obzirom da nismo u stanju da ih sintetisemo bitno je da se unose putem hrtane ili suplementacije.

Esencijalne aminokiseline su: triptofan, fenilalanin, lizin, treonin, valin (BCAA*), metionin, leucin (BCAA*), isoleucin (BCAA*), arginin i histidin. Prvih osam aminokiselina su bitne za odrzavanje azotne ravnoteze,dok je aminokiselina histidin esencijalna samo za decu koja su jos uvek u fazi rasta a i aminokiselina arginin je tako reci fakultativno esencijalna jer je mogu sintetisati nasa tkiva ili to cine mikroorganizmi creva ali je potrebno i dodatno je unositi u odredjenim uslovima.

U neesencijalne aminokiseline spadaju: glicin, alanin, serin, norleucin, asparagin, veoma vazna aminokiselina glutamin (koja se takodje moze smatrati fakultativno esencijalnom jer je kod aktivnijih osoba veca i potreba za glutaminom), glutaminska kiselina, prolin, hidroksi prolin, kao i aminokiselina citrulin, tirozin i cistin.

Samim tim suplementiranjem preparata na bazi aminokiselina je dobrodoslo. Pozitivni efekti uzimanja preparata na bazi aminokiselina su ti da utiču na jačanje imuniteta, brže oporavljaju organizam i tkiva usled povreda, bolesti, operacija, stimuliraju lučenje prirodnog hormona rasta, kao sekundarna funkcije jeste i da pomažu sagorevanje potkožnih masti, i ono što je sportistima posebno bitno jeste činjenica da štite mišić od razgradnje.

Suplementi na bazi aminokiselina su iz gore navedenih razloga i potreba jako bitni. Medjutim obzirom da su mali gradivni blokovi, tj. male količine se kroz njih mogu uneti onda one u glavnom služe da skrate vreme do unošenja proteinskog preparata koji je već makromolekul aminokiselina iu unosi se količinski više. Osim toga aminokiseline su kao takve veoma „brze“ i vrlo brzo po unošenju će preći u krvotok pa tako je bitno korfiostiti ih i uz protein jer su one te koje će odmah delovati dok je proteinu potreban period da se razloži najpre na peptide pa onda i na same aminokiseline koje su tek tako i tada spremne za ugradnju.

Najvažnija hemijska uloga aminokiselina jeste upravo gradjenje peptidne veze. Tako da vezivanjem dve aminokiselined dobijamo dipeptid, tri vezane aminokiseline su tripeptidi, veliki broj vezanih aminokiselina su polipeptidi a u slučaju makromolekula da imamo preko 100 aminokiselina vezanih peptidnim vezama onda je to u pitanju protein.

                                  esencijalne-aminokiseline

Rećićemo nešto više o esencijalnim aminokiselinama ponaosob:

Valin 

amino kiselina je esencijalna amino kiselina (ljudski organizam je ne može sintetizovati). Izvor valina u ishrani je riba, sir, živina i neke semenke.
Leucin 

je esencijalna amino kiselina (ljudsko telo je ne može sintetizovati). Leucin nalazimo u mnogim prehrambenim namirnicama kao što su: mlečni proizvodi, teletina, svinjetina, piletina i lisnato povrće.
Izoleucin

 amino kiselina je, takođe, esencijalna amino kiselina. Izoleucin se sintetizuje u biljkama i mikroorganizmima. Bogat izvor izoleucina u ishrani su jaja, piletina, svinjetina, soja, sir, mleko i drugi.

Metionin

 amino kiselina je nepolarna esencijalna amino kiselina i jedina, uz amin okiselinu cistein, sadrži sumpor. Metionin amino kiselina je međuprodukt u biosintezi cisteina, karnitina, taurina, lecitina i drugih fosfolipida. U metabolizmu čoveka služi u biohemijskim reakcijama.
Fenilalanin

 amino kiselina, životinje je ne mogu sintetisati, već je unose u telo ishranom. Fenilketonurija je nasledni metabolički poremećaj nemogućnosti metaboliziranja fenilalanina.
Triptofan 

amino kiselina - za mnoge organizme i ljude, triptofan je esencijalna amino kiselina. Što znači da se ne može sintetisati u organizmu, već ju je potrebno unesti hranom. Glavna uloga amino kiselina, uključujući triptofan, je izgradnja proteina. Osim toga, triptofan ima i dodatnu ulogu, izgrađuje: Serotonin, Melatonin, Niacin (Vitamin B3)
Treonin

 amino kiselina se sintetiše u biljkama i mikroorganizmima iz asparaginske kiseline.
Lizin

 amino kiselina je esencijalna amino kiselina. Amino kiselina lizin je nužan gradivni element svih proteina ljudskog tela. Izvor lizina u ishrani nalazi se u žitaricama, mahunarkama i ribi.
Glicin

 amino kiselina je najjednostavnija amino kiselina među proteinskim amino kiselinama, posebno važna prilikom izgradnje određenih struktura (npr. kolagena).
Histidin

 amino kiselinu nalazimo u voću kao što su banane, mesu, živini i mlečnim proizvodima. Može se naći i u raznom povrću, ali u manjim količinama. Iz histidina nastaje histamin.


Arginin 

amino kiselina (ljudski organizam je može sintetisati zavisno o stepenu razvoja i zdravstvenom statusu pojedinca). Arginin amino kiselinu nalazimo u mnogim prehrambenim namirnicama: čokolada, meso (svinjetina, teletina, divljač, morska hrana, pernate životinje), mlečni proizvodi i semenke. Amino kiselina arginin ima važnu ulogu u deobi ćelija, zaceljivanju rana, izlučivanju amonijaka iz tela, otpuštanju hormona i ima imunološku ulogu.

Pored esencijalnih aminokiselina bitnije aminokiseline koje nisi esencijalne su:

Tirozin 

amino kiselina je neurotransmiter i amino kiselina koja podstiče moždanu aktivnost. Najviše ga ima u mlečnim proizvodima, bananama, mahunama, avokadu, susamu i bademima.
On pospešuje pravilan rad štitne žlezde, hipofize, te podstiče oslobađanje hormona rasta i noradrenalina. Sprečava i potištenost, umor i razdražljivost. Suplemente L-tirozina najbolje bi bilo uzeti s obrokom koji obiluje ugljenim hidratima ili pre odlaska na spavanje.


Alanin

amino kiselina učestvuje u metaboličkim putevima glikolize, glikoneogeneze i ciklusa limunske kiseline.


Glutamin amino kiselina - opširnije u posebnoj temi.