Ova prodavnica koristi kolačiće i druge tehnologije kako bismo poboljšali Vaš ugođaj na našem sajtu.
Ukoliko nastavite sa korišćenjem našeg sajta smatraćemo da ste saglasni sa uslovima korišćenja.  PROČITAJ USLOVE »

You cannot place a new order from your country. United States

                                          vise-opterecenja-ne-znaci-vise-misica

PROBLEMI SA VELIKIM OPTEREĆENJIMA


Progresivno opterećivanje (eng. progressive overload) nije preterano uzbudljiva fraza, ali ako ste ozbiljan vežbač, potrebno je da bude sastavni deo vašeg života. Ova faza u stvari znači izlaganje mišića sve većem i većem stresu i tenziji tokom vremena, a samo uvećavanje stresa tokom vremena omogućava razvoj snage i mišićnog rasta.


Ali, veoma često mnogi imaju jednodimenzionalan pristup ovom principu. Sve što im zaokuplja pažnju je samo jedna varijabla – opterećenje na šipci. Potpuno gube iz vida sve ostale varijable poput ukupnog vremena mišićne tenzije, skraćivanja pauza između serija, promene broja serija/ponavljanja itd, samo zarad što većeg opterećenja u radnoj seriji.

U nastavku ćemo razmisliti o razlozima usled kojih ovaj jednoobrazni pristup ne daje baš uvek rezultate, zajedno sa savetima kako da rešite svoje probleme.


1. Više opterećenja ne znači uvek i više mišića!Svi smo do sada sigurno videli nekog pacera koji sa najvećim bučicama pokušava da radi sleganje ramenima tako što se bukvalno odbacuje stopalima od pod, ili nekoga ko sa 25 kg pokušava da radi pregib bicepsa u jednoj osmini pokreta.


Istina, rad sa velikim opterećenjem zaista može stimulisati  mišićna vlakna, ali oštećenja ovih vlakana se neće desiti ukoliko se taj stres ne prolongira u odgovarajućem vremenskom periodu (tenziji) i kroz ceo pokret vežbe.


Nemojte nikada zaboraviti da je za naše telo mišićno tkivo veoma skupo za održavanje. Usled principa samoodržanja, telo će uvek težiti da se otarasi onih mišića koje ne koristi, odnosno u slučaju vežbača, onih mišića koji se ne stimulišu valjano kroz trening. Vaše telo može i vrlo verovatno će to i učiniti, da eliminiše strukturne i kontraktilne jedinice tkiva (sarkomere) iz vaših mišića koji se ne upotrebljavaju u dovoljnoj meri.  Ovaj proces naziva se sarkoliza.


Pa, ukoliko nastavite da radite čučanj ili benč potisak samo u jednoj trećini pokreta vežbe, onda vam je bolje da ste sigurni da ste aktivirali mišiće u punom pokretu na drugim vežbama.Primera radi, ukoliko vam se biceps protokol sastoji od 50 serija na skotovoj klupi, a izvodite samo gornji deo pokreta (u kojem ste, naravno, jači), vaš biceps će posledično postati kraći i slabiji u donjem delu pokreta koji zapostavljate.


2. Konstantan rad sa velikim opterećenjima ne ostvaruje cilj vežbanja!Recimo, primera radi, da ste jedan od onih koji čučanj rade samo polovično. Vi zaista želite da radite dublje, ali tih 180 kg koje ste natovarili na šipku vam baš i ne odgovaraju kada želite da se približite podu. Pa, umesto da progutate svoj ego i smanjite opterećenje zarad većeg pokreta, vi prihvatate takvo stanje, ostavljate opterećenje i razvijate “snagu” samo u tom ograničenom delu pokreta vežbe.

Možete li tako ostvarivati rast? Svakako, ali ne na način na koji to želite! A onog dana kada vas neko ili nešto natera da počnete da izvodite pun pokret vežbe, vrlo brzo će vam postati jasno koliko ste slabi i otvoreni za povređivanje, ne samo vašeg tela, već i tog vašeg ega.


Pa, koje su vam opcije na raspolaganju? Radite čučanj dublje! Ili, ubacite drugi pokret u protokol koji je komplementaran sa čučnjem, sa aspekta aktivacije mišićnih grupa, taj drugi pokret izvodite punim rasponom, kako biste nadoknadili “prazninu” usled polovičnog čučnja.Ovde je mesto za jedno sjajno pravilo koga bi svi trebalo da se pridržavamo: uvek težite da radite sa većim opterećenjem, ali samo ako ste u stanju da ostvarite svrhu vežbe i vežbanja!

Ostatak teksta, pročitajte na našem BLOGU