Ukoliko se zdravo hranimo,da li su nam potrebni suplementi?
Mnpgi ljudi smatraju da nije potrebno uzimati dodatke ishrani,
ucaju u drvo i govore meni to ne treba, moji preci nisu to koristili, a živeli su 90 godina.
Tačno je i moj djed nije koristio dodatke, a živio je 94 godine. Sve je to tačno, ali tačna je i činjenica da su naši preci živjeli totalno drugačiji život u drugačijem okruženju, moglo bi se reći na drugoj planeti od ove današnje.
Da li ste Vi primjetili promjene oko sebe.
Novo okruženje u kome živimo
Voda i vazduh su zatrovani. Malo gradova u našem regionu se može pohvaliti kvalitetnom vodom iz gradskog vodovoda. Većina nas kupuje vodu za piće o čijem kvalitetu se može diskutovati.
Vazduh je pun industriskih otrovnih gasova , izduvnih gasova motornih vozila, a da ne govorimo o posledicama događaja iz prošlosti (ratovi, bombardovanje…)
Radijacija od sunca. Svi smo informisani više ili manje koliko je štetnost pretjeranom izlaganju na današnjem suncu. Rak kože ( nažalost i ostalih organa) je u velikom porastu.
Zemlja nema više dovoljno minerala. Zbog industrijskog načina proizvodnje poljoprivrednih proizvoda, zemlja je osiromašena mineralima koji treba da iskoriste biljke u svom razvoju. Vještačko đubrivo vraća u zemlju tri minerala umesto sedamnaest.
Današnji stil života. Sve prisutni stres kod ljudi koji traje godinama, u ovom našem regionu zadnjih 25 godina. Nedovoljna fizička aktivnost, posledica vrste poslova koji obavljamo i načina života.
Današnja hrana. Metoda proizvodnje hrane su totalno drugačije, put od njive do potrošača je dugačak. Stara narodna uzrečica „Zdravlje na usta ulazi“ je dovedena u pitanje, tako da se danas slobodno može reći da je hrana najveći otrov.
Većina voća i povrća koje kupujemo na pijacama i prodavnicama su pune pesticidai i hemikalije. Bere se „zeleno“ prije sazrijevanja da se ne pokvari u transportu, samim tim nema u sebi potreban broj minerala i vitamina.
Dosta često se zamrzava da bi dočekalo bolju cjenu na tržištu, pa se dodatno time gube korisni sastojci. Upotreba pesticida i ostalih sredstava u našoj poljoprivrednoj proizvodnji je vrlo često bez ikakve kontrole.
Još gora je situacija kod mliječnih i mesnih proizvoda. Većina vas je već informisana o aferama oko uvoza „otpadnog“ mesa iz zapadnih zemalja. To je meso koje dugotrajno zamrznuto i ističe mu rok trajanja na „zapadu“, a po našim zakonima dozvoljen je uvoz. To koriste mnogi prerađivači mesa i mi paktički jedemo to što bi bilo bačeno u zemljama evropske unije. U proizvodnji i obradi mesa koriste se i radijacija ( uveliko korištena metoda u Americi), hormoni (daju se stoci za bolje napredovanje), zaleđivanje (da bi se čekala veća cena), voda (da bi se dobilo na težini ), aditivi (poravljanje ukusa).
Današnja hrana je puna praznih kalorija bez vitamina i minerala.
Kako to utiče na nas
Ljudi su dana zatrovani i neuhranjeni .
Zatrovani zato što su puni otrovnih materija koje udišu, piju i jedu.
Neuhranjeni zato što je I pored porasta debljine ( pogotovo kod mladih), osiromašen sa materijama ( vitaminima, mineralima, enzimima, amino kiselinama…) koje su osnova zdravog funkcionisanja organizma.
Statistike govore do je prava epidemije dijabetisa, kardiovaskularnih obolenja (granica moždanog i srčanog udara pomjerena je na 40 godina) i svih vrsta karcinoma.
SVE SE PROMENILO, REZULTAT TE PROMENE SU DRASTIČNA POGORŠANJA U ZDRAVLJU LJUDI, ČINJENICE SU SVUDA OKO NAS.
Nažalostu budućnosti, vazduh neće biti čišći, zemlja neće imati više minerala, hrana neće biti bolja nego sada
SVAKO TREBA DA PREUZME ODGOVORNOST ZA SVOJE ZDRAVLJE!
Moramo se prilagoditi novom okruženju u kome živimo.
Moramo prihvatiti činjenicu da se sve promjenilo, i mi moramo da se mjenjamo.
Ne možemo da promjenimo vazduh, zemlju, životnu sredinu, ali možemo da mijenjamo životni stil i ishranu.
Moram obezbediti organizmu ono što mu treba za zdravo funkcionisanje. Pošto toga sve manje ima u današnjoj hrani, neophodno je koristimo DODATKE ISHRANI!!!
Postoje potpuno preporučljivi načini ishrane koji vam mogu po tom režimu omoguciti unos većine potrebnih hranljivih matrija. Samim tim, ako sebi organizujete jelovnik tako da sve ispoštujete onda i imate mogućnosti da unesete sve potrebno preko hrane, za potrebe života neativnih ljudi. Već ako govorimo o velikim naporima i sportistima, to je teško izvodljivo. Problem nastaje u tome što je bitan i način pripreme hrane i u većini slučajeva obradom te hrane se izgube njihova hranljiva svojstva. Pa tako npr. povrće će termičkom obradom izgubiti većinu vitamina i minerala. Opet preporuka hraniti se isljučivo presnom hranom isključuje korišćenje mnogih namirnica poput mesa, ribe, koje obiluju proteinima, amino kiselinama, kreatinom, pa ste opet u defi citu sa tim bitnim nutrijentima. Tako da je jako teško hraniti se besprekorno - tako da jedan aktivan sportista zadovolji sve svoje potrebe. Pored toga što je potrebno računati svaki gram gde i u kojoj količini ima hranljivih materija, treba voditi i računa da ćemo zarad npr. 20-ak g proteina iz nekog mesa pored tih proteina uneti još drugih sastojaka. Pa je nekad sve to teško uklopiti, a ne biti rob merenja u gram, totalno bezmasnom spremanju i svemu što taj način ishrane zahteva. Dodatni problem je i nedostatak vremena, i, u današnje vreme, sve brži tempo života.
Obaveze koje nam se gomilaju nam otežavaju toliku posvećenost pripremi i organizaciji jelovnika. Uspećete da organizujete možda 2 konkretna obroka, a ostalo verovatno ne - ne stignete uvek da pripremite hranu za ponet ili bilo cega sličnog. Iz svih tih razloga je odgovor na postavljeno pitanje da je izvodljivo (teoretski) i uz dobru organizaciju većinu hranljivih materija nadoknaditi iz hrane. Govorimo o osnovnim potrebama. Ali je u realnom životu sve teže izvodljivo, a posebno ako kod sportista govorimo o određenim ciljevima kao što je npr. izgradnja čiste mišićne mase bez masti.
Da ne govorim čak i o tome što je hrana i kvalitet hrane u današnje vreme prilično diskutabilna, zbog svih aditiva, hormona i svega u cilju postizanja bržeg sazrevanja, većeg ploda, rasnije životinje i sličnog od strane proizvođača. Posledica svega ovoga je da ljudi u cilju boljeg funkcionisanja organizma i postizanje svojih ciljeva uključuju dodatke ishrani tj. suplemente. Samim tim je jasno da suplementi ne mogu biti prioritet, već samo dopuna onoga što kroz ishranu ne možete uneti. Naročito kod aktivnih sportista. U nekim slučajevima čak suplement ima prednost u odnosu na čvrstu hranu.
Npr. u periodu odmah nakon treninga će se brze apsorbovatiprotein iz proteinskog šejka nego iz nekog čvrstog oblika hrane. Tako da ishrana i suplementacija samo nadopunjuju jedna drugu, a sa suplementacijom dostižete ono što ne možete hranom, ma iz kog razloga. Kao još jedan faktor, ne manje bitan, jeste dobro organizovan trening koji će prokrviti vaše mišiće i naterati ih da “grabe” hranljive materije. U skladu sa svojim ciljevima organizujte svoje treninge, ishranu isuplementaciju i sve ostalo do tog cilja je samo stvar vaše volje.