Svet dijeta se vodi trendovima... Jedan od najpopularnijih u poslednje vreme (ponovo) je i dijeta periodičnog gladovanja (eng. intermittent fasting – IF).
Pomalo je smešno što ljudi misle da je IF nova ideja. Naime, prisutna je među vežbačima i nutricionistima već bar dvadeset godina. Štaviše, tnation portal je objavljivao članke na temu IF još 1999!
Da se razumemo, nismo protiv IF, mnoštvo koristi vas čeka ukoliko podredite svoje telo unosu hrane u tačno određene vremenske periode. Ipak, čini se da mnogima ne polazi za rukom da ovu vrstu dijete sprovedu uspešno. U nastavku ćemo se osvrnuti na neke od najčešćih grešaka koje mogu vašu IF dijetu učiniti manje efikasnom, odnosno potpuno je upropastiti.
Greška #1: kratak period bez hrane
Standardni šablon za IF dijetu bazira se na pristupu 16:8, što znači da tokom 16 časova gladujete, tj. ne unosite hranu uopšte, a period hranjenja traje potom 8 sati. Šta bi onda bio prvi problem? Pa, mnogi ovaj osmosatni period vide kao period za unos hrane, ne podrazumevajući tu i vreme potrebno za varenje i apsorpciju hrane.
Na primer, ukoliko je poslednji obrok u 18:00, to ne znači da gladovanje počinje odmah u 18:05, ili 19:00, ili čak 20:00. Čak i umereno obiman obrok će tražiti više od dva sata da se potpuno svari i apsorbuje u telu. Nakon obroka vrlo je verovatno da će telo dopremati nutrijente u krvotok u narednih 3-5 sati, možda čak i duže! Nije potrebno da se svi nutrijenti apsorbuju da bi se pokrenule fiziološke reakcije na period gladovanja, ali je potrebno da svarite i apsorbujete veliku većinu unetih nutrijenata. Ukoliko se odlučite za osmočasovni period gladovanja, u stvarnosti ćete biti u stanju “sitosti” bar 12 sati. Ovo dalje znači da ne primenjujete princip 16:8, već, u stvari, 12:12.Najbolji pristup je da priuštite sebi jedan zaista obilat obrok i potom jedan manji dva sata nakon glavnog. Ovo je otprilike period hranjenja 3-4 sata, što vas uvodi u period gladovanja koji, realno, traje 8 sati dnevno.
Greška #2: biranje lakšeg puta
Originalni IF pristup je bio baziran na ljudskim ciklusima – konkretno, na osnovu “simpatetičke/aktivne” faze i “para-simpatetičke faze/faze odmora i oporavka”:-simpatetička/aktivna: period u kojem se hrana ne unosi
-para-simpatetička/odmor i oporavak: period u kojem se hrana unosi
Zvuči jednostavno. U praksi bi ovo značilo da ne unosite hranu tokom dana, tj. kada ste aktivni, a potom da jedete uveče, kada ste u fazi odmora i oporavka. Koristite hranu (ili nedostatak hrane) kako biste pomogli sebi da se dovedete u najbolje fizološko-neurološko stanje.
Danas se čini da mnogi primenjuju lakšu, ali i manje logičnu, verziju IF. Računaju vreme provedeno u spavanju u period gladovanja. Primera radi, prestanu sa unosom hrane u 20:00, pa onda počnu sa jelom narednog dana u podne (ostvarujući tako period “gladovanja” od 16 sati).Naravno, prvi problem, kao što smo već istakli, odnosi se na period stvarnog gladovanja, koji je kraći od 16 sati. Drugi problem se krije u činjenici da period gladovanja dok spavamo (tj. ne radimo ništa aktivno) nema iste efekte kao kada gladujemo dok smo aktivni, tj. dok nešto radimo.
Nastavak teksta, procitajte na nasem BLOGU