Uprkos mnogobrojnim diskusijama o pretreniranosti, postoji velika konfuzija o tome šta je to pretreniranost, koji su znaci pretreniranosti i kako je sprečiti.

Deo konfuzije u vezi sa pretreniranošću povezan je i sa samim treningom i sa samim terminom: Postoje mnoge definicije za pretreniranost i nekoliko termina koji je opisuju. Na kraju, ne postoji jedinstveno prihvaćena definicijaj pretreniranosti. Da stvar bude još komplikovanija, postoji nekoliko tipova pretreniranosti, koji imaju različite znakove i simptome. Tako da je neophodo da se def1nišu različiti termini koji opisuju pojavu pretreniranosti.

Sam termin pretreniranost, uopšte uzev, opisuje duže ili kraće stanje neravnoteže između treninga ili vežbanja i oporavka. Sam premor ili preterani zamor rezultuje padom postignutih rezultata. Pri tome, mnogi sportisti skreću pažnju, na to da se često previdi da se pad rezultata ogleda upravo u onom delu što pokušavamo da poboljšamo.

Na primer, ako sprinter na 100m, poboljša svoje vreme na 1km, a vreme na 100m se poveća, verovatno neće smatrati da je to od pretreniranosti, već od nečeg drugog.

PRIMER:

Ako veličina mišića kod Bodybuilder-a raste i procenat masti u telu opada, a njegova opšta sposobnost opada, verovatno neće posumnjati da je to od pretreniranosti. U oba slučaja, sportisti neće sebe smatrati pretreniranim, čak iako su neki rezultati sve slabiji, jer oni postaju sve bolji u onome što nameravaju da budu.

Sindrom pretreniranosti ili kako neki zovu "Zasićenje" je ono što većina misli kad kažu pretreniranost. Zasićenje je rezultat dugog i veoma intezivnog treninga koji dovodi do različitih fizičkih i emocionalnih promena i promena ponašanja, koji se neće izgubiti sve dok se trening drastično ne smanji ili potpuno prekine za vreme od nedelje ili čak meseca. Uzgred, sindrom pretreniranosti ili zasićenje je nešto što sportisti zaista treba da izbegavaju, bez obzira da li su profesionalci ili amateri, rekreativci.

Zapaljenje mišića je naziv koji se koristi da opiše nemogućnost ili smanjenje sposobnosti za mišićni rad tokom jednog ili više treninga. Ovaj vid smanjenja sposobosti ili nemogućnost mišićnog rada će nestati za nekoliko dana smanjenog treninga ili produženog odmora. Ovo je šta drugi podrazumevaju pod pretreniranošću. Zapaljenje mišića može nastati i sa varijacijama i promenama u programu treninga. Ove promene uključuju više ponavljanja u seriji, više serija i korišćenje veće težine i uvođenje nove vežbe u trening. Ključno je da mišićna vlakna otkazuju na nekoliko dana, dok kod istinskog sindroma pretreniranosti ili zasićenja-fizički i emocionalni simptomi i poremećaji ponašanja-potrebno je mnogo više vremena da nestanu, nedelje, čak i meseci.

Treniranje do otkaza (Over reaching) je planirana kratkotrajna pretreniranost koja rezultuje diskretnim zamorom. Planirani kratkotrajni, veoma intezivan trening, koriste neki treneri Fitnesa da bi i dalje bili na putu napretka. Neki vrhunski treneri smatraju da je treniranje do otkaza neophodan deo treninga profeslonalaca. Oni veruju da takvi kratkotrajni periodi otkaza mišića su potrebni za dodatni napredak sportista koji su već utrenirani.

Sportski naučnici proučavali su sindrom pretreniranosti godinama:

Jedan od stalnih problema u proučavanju pretreniranosti jeste taj što je neetički terati sportiste da vežbaju i treniraju do sindroma pretreniranosti. I ako bi zaista trenirali do te tačke, bilo bi im potrebno nekoliko meseci za oporavak. Ali uprkos ovim problemima napravljen je napredak u proučavanju sindroma pretreniranosti.

LABORATORIJSKI NALAZI KOD PRETRENIRANOSTI

Jedan od simtoma koji se često pojavljuje kod pretreniranosti je rastući premor. On rezutuje padom maksimalne radne sposobnosti. Drugi simptom pretreniranosti je veća potrošnja energije i kiseonika potrebna za isti rad. Usled preterane potrošnje engije, raste ventilacija kao i srčani rad. Rastuća potrošnja energije može uzrokovati promene u rasporedu mišićnih vlakana ili promeniti delove mišića koji izvršavaju rad.

Normalno vaše telo će izabrati cele ili delove mišića koji će najefikasnije izvršiti određeni zahtev bilo kakav, bilo to (Trčanje,dizanje tereta ili nešto treće). Međutim, zahvaljujući premoru koji prati sindrom pretreniranosti, mišići se koriste ispod optimalnog nivoa za njihov rad, što iziskuje veću potrošnju energije i kiseonika. Ovaj ne optimalni rad mišića u treningu uzrokuje porast mlečne kiseline u krvi, proizvod anaerobnog metabolizma mišića.

Porast mlečne kiseline je jedan od razloga da određeni teži trening zahteva još više energije kod osoba sa sindromom pretreniranosti. Mlečna kiselina kod sindroma pretreniranosti može i opadati posle maksimalnog treninga. Jetrin Glikogen, ukoliko je to potrebno, otpušta se iz jetrinih ćelija, koji ga koristi kao izvor energije. U sindromu pretreniranosti jetra i mišići su siromašni sa Ugljenim Hidratma ( Glikogenom). Ovo znači da je sve manje Ugljenih Hidrata dostupno za proizvodnju energije anaerobnim putem, a to rezultuje manjim nivoom m1ečne kiseline u krvi pri max. opterećenju, kada je proizvodnja energije anaerobnim putem.

Ovo upućuje da je jedan vid prevencije pretreniranosti, konstantan i dovoljan unos Ugljenih Hidrata.

Nastavak teksta pročitajte na našem BLOGU