STRES I UTICAJ NA MIŠIĆNU MASU

STRES I UTICAJ NA MIŠIĆNU MASU

ŠTA JE STRES?

Stres je odgovor tela na bilo kakvu promenu koja zahteva prilagođavanje ili odgovor. Telo reaguje na stres fizičkim,emotivnim ili mentalnim odgovorima. Sastavni je deo svakodnevnog života. Stres možete doživeti od okoline,sopstvenog tela ili sopstvenih misli. Često se povezuje sa negativnim promenama,međutim i pozitivne poromene u životu kao što su unapređenje na poslu rođenje deteta ili dobitak na lutriji izazivaju Stres.

KAKO STRES UTIČE NA ZDRAVLJE?

Ljudsko telo je napravljeno da iskušava stres i da reaguje na njega. Stres može biti pozitivan,držeći nas u pripravnosti i motivisanima,kako bi bili spremni da izbegnemo opasnost. Stres postaje negativan kada se osoba izlaže stresovima duže vremena bez ikakvih olakšanja ili odmora između stresnih situacija. Duža izloženost stresu prerasta u stanje Hroničnog Stresa koji zbog mnogo faktora štetno utiče na naše zdravlje.

ZBOG ČEGA STRES UTIČE LOŠE NA ZDRAVLJE?

Hajde da se vratimo par hiljada godina unazad. Čovek koji je živeo tada bio je izložen jednom jedinom stresu,napadu predatora. Autonomni nervni sistem našeg tela ima ugrađen mehanizam odaziva na stres koji uzrokuje fiziološke promene uz pomoć kojih možemo da savladamo stresne situacije. Ovaj mehanizam takođe se naziva "Fight or Flight" sistem. U prevodu to je sistem koji omogućava našem telu da se bori ili da beži od stresne situacije. 

Hajde da se vratimo opet na pračoveka. U momentu napada predatora "Fight or Flight" sistem se aktivira,srce počinje da pumpa velike količine krvi u ruke,noge i mozak. Zašto? Da bi čovek mogao da se bori sa životinjom,da beži ili da bi brzo našao rešenje za trenutnu situaciju. Veći protok krvi u pomenute delove omogućavao im je da bolje funkcionišu u momentu pretnje po život. Posle toga,ako bi preživio čovek bi se vraćao svakodnevnim aktivnostima. 

Nažalost,naše telo se genetski nije mnogo promenilo u odnosu na čoveka od pre par hiljada godina. Još uvek su u našoj DNK upisani isti mehanizmi kakvi su bili upisani i tada. To znači da naše telo nije dizajnirano za borbu sa stresovima kakvim smo izloženi danas (Pritisak u školi,pritisak na poslu,nemogućnost za plaćanje dnevnih troškova,porodični i ljubavni problemi). Ovi stresovi traju bez prestanka danima,nedeljama,a nekad čak i mesecima. Iako mi nismo izloženi napadu predatora,naš nervni sistem ne razlikuje izvor stresa.

On jednostavno prepoznaje stres kao takav i aktivira "Fight or Flight" sistem. U tom stanju sve funkcije koje nisu od važnosti opstanka za život stavljaju se u drugi plan. Iako ste vi samo pod stresom zbog posla,vaše telo na to odgovara kao na opasnost po život. Srce šalje više krvi mišićima udova,a manje u želudac,jer varenje nije primarna funkcija za opstanak. Želudac usled nedostatka krvi ne može da obavlja svoje funkcije (Lučenje Hlorovodonične Kiseline).

Nastavak teksta pročitajte na našem BLOGU


Svi komentari